Strah od neuspeha,gubitka...
Strah? Imate ga,zar ne? Strah od visine,pauka,zmije,mraka... Naizgled veliki strahovi,a opet tako mali. Veliki strah? Strah od gubitka? Neuspeha? Kažu da srce samo jednom zaboli,onda kada se umire. Nije tačno,svi smo osetili bar jednom kako nas nešto steže u grudima,jeziv osećaj. Stisnuti zube kad je najteže iako bismo najradije briznuli u plač...teško... Ljudi se plaše neuspeha,plaše se onog što će da čuju,plaše se da ne ispadnu glupi,zato najradije prećutkuju neke stvari koje možda ne bi trebali,ali to je samo jedno 'možda'. Dan,bolje reći veče,kada vam se sve sruši. Znate taj osećaj? Svi znaju... Doživeli su svi to bar jednom... Krevet,muzika,plafon i mozak... Obećate sebi da nećete da plačete,ali naravno,u tom trenutku je to nemoguće... Tada nam oni strahovi - od visine,pauka,zmije,mraka...apsolutno nisu bitni,tačnije,ni ne sećamo ih se... Postoji samo taj jedan,veliki,strah,strah od gubitka. Sama pomisao na gubitak nosi sa sobom dozu tuge i praznine... Čovek...čudno biće,toliko tuguje ali sutradan,kad svane,mora dalje,sa osmehom na licu,drugačije ne može... Tako mora.
