Smrt...
Brza vožnja,alkohol,nepromišljenost... Bila je na hipodromu,školski kros. Pričala je sa drugaricom,kada je prošao pored nje,šapnula joj je: Vidi kako je sladak... Bio je to jedan od pretoplih letnjih dana... Kros se završio,svi su otišli svojim kućama,ona isto. Spremala se za rođendan,telefon je počeo da zvoni - nepoznat broj.. Javila se i čula glas drugarice iz odeljenja,pitala ju je šta radi i rekla joj: Dule je poginuo. Nije mogla da veruje,pogledala je koji je datum,da l' možda nije 1. April,ali nije bio... Dušan je poginuo,alkohol,auto,brza vožnja... Otišla je na rodjendan iako joj nije bilo ni do čega,kućna žurka.. Osećaj praznine,razmišljanje o tome šta bi bilo da nije bila stidljiva da mu kaže da joj se sviđa,možda bi bili zajedno i ona mu ne bi dopustila da sedne u auto svog pijanog druga,ali to je samo ,,šta bi bilo kad bi bilo''...
Sahrana - Puno ljudi,omladine... Strašan prizor,jadni roditelji,čovek nije ni svestan šta sve može da podnese..Teško je sve to podnela,posle sahrane je neko vreme provela u parku,nije želela da ide kući odmah. Sutradan u školi - tišina,nikome nije ni do čega...Kad god je prošla pored Dušanove umrlice na školskim vratima,pogledala je i razvukla mali osmeh,to joj je bila kao neka uteha. Za vreme odmora drugovi i drugarice iz njegovog odeljenja izlaze na hodnik i pocinju da pevaju pesmu ,,Nema vise druga mog''... - teško.
Ona je sada srećna,zaljubljena,voli svog dečka najviše,ali se seti kad-kad Dušana i oseti neku prazninu,tu će zauvek ostati praznina...