One-Life

- 'ajde napravi nalog i počni da igraš igricu (rekao mi je brat).

- Neću

- A ajde treba mi jedan igrač da ga kupim od tebe..

- Videću..

Posle par dana...

- 'ćes da počneš da igraš? 

- Ne znam još..

Posle nekog vremena...

-Pokaži mi kako da napravim nalog...

Tako sam počela da igram Soccer Manager. Nisam se nešto preterano opterećivala oko te igrice,uđem jednom dnevno,vidim da l' neki igrač nije povređen,da l' sam pobedila u utakmici i izađem... Prodam bratu nekog igrača kad mu treba i tako... Nekoliko puta kada sam ušla u igricu,zapao mi je jedan dečko za oko,visok,plav... Otvorim prozor za ćaskanje,ali mu se nikad ne javim... Jednom sam ušla u igricu u neko gluvo doba (čini mi se da je bilo oko 2 posle ponoći),on je bio tu. Ne znam šta me je nateralo tad,ali javila sam mu se. Kroz razgovor došli smo do toga da on živi samo 30 km od mene (to i nije puno s' obzirom na to da nisam ni očekivala da je tu negde u okolini mog mesta). Zaključila sam da je iz istog mesta odakle je i drug mog brata,zbog kod je inače i moj brat počeo da igra Manager. Otišla sam na fb profil tog druga i našla sam Danijelov profil (naravno,nisam mu ni rekla).

Kasnije me je dodao na fb-u.. Sve više smo se dopisivali,ali sam se ja uglavnom javljala. To je počelo da me nervira jer nisam htela da ga smaram (nisam mogla da mu pregovaram to što mi se ne javlja jer mi nismo bili zajedno niti tako nešto). Prestala sam da mu se javljam. Posle par dana se javio kada je video da sam objavila da mi se svidja ,,Mladi ste,i treba da ste razočarani. Sad mu je vreme. Razočarenje vam je kao male boginje. Ako ga ne preležiš u mladosti,u poznim godinama te može ubiti.'' Pitao me je što sam razočarana,rekla sam da nisam. Uspeo je da me oraspoloži te večeri,ali nije ni znao da je on 'kriv' za moje neraspoloženje. Oko nove godine smo prestali da se čujemo,udaljili smo se kroz... Ja na svoju stranu,on na svoju... Ali sam ja ipak mislila na njega i nadala se da ćemo opet da počnemo da se čujemo. Nije bio kao drugi,nije bio napadan,bio je nekako hladan,nisam znala na čemu sam sa njim,u jednom trenutku kao da mi kaže neku lepu reč,a u drugom kao da smo drugovi...

Ne sećam se kada smo tačno opet počeli da se dopisujemo,ispričao mi je nešto lično,tada sam pomislila da mu je stalo,jer,ne pričaju se lične stvari svakome.. Ali je posle nastavljao sa tim 'hladnim' porukama,tako da opet nisam znala na čemu sam. Znate,kad vam se neko bas sviđa,osetljivi ste na svaku njegovu reč..

Imao je broj telefona napisan u informacijama na profilu,to je bila jedna od stvari koja me je držala malo na distanci od njega. Nije mi se sviđalo kad vidim nekome br. telefona na fb-u. Dopisivali smo se i ne sećam se tačno šta smo pričali,mislim da je bilo nešto važno,pitao me je nešto,ali je meni fb ukočio i nisam mogla da mu odgovorim. Kada sam sredila to,on više nije bio tu,mislila sam da se naljutio. Uzela sam broj telefona sa njegovog profila i poslala mu poruku da se vrati i objasnila sam mu o čemu se radi. Nismo se više čuli preko telefona,samo na fb-u.

,,Idem u vojsku prvog Marta.'' Poruka na fb-u. Zinula sam,nisam mogla da verujem.. Odreagovala sam sa :( ,ali nisam htela dalje da objašnjavam,da ne pomisli da sam glupača neka.

 Jedne večeri smo se pokačili nešto bezveze,otišla sam neraspoložena na spavanje. Sutradan,drugarica me je pozvala da idem sa njom do grada. Stale smo kod trafike da uplati kredit. Taman kol'ko sam zinula da kažem: ,,Imam osećaj da ću da vidim Danijela.'' -  Prošao je trotoarom sa druge strane ulice. Nisam mogla da verujem,nikad mi se tako nešto nije desilo. Kada je uplatila kredit,krenule smo kroz centar,on je išao iz suprotnog pravca. Bila sam ozbiljna,kao da ga nisam videla,kada je stigao blizu mene,nasmejala sam se,rekla ,,ćao'' i prošla. Drugarica se okrenula i rekla mi ,,Okrenuo se,hteo je da priča s' tobom,a ti si samo prošla'' (Uvek sam stidljiva i povučena dok nekog ne upoznam malo bolje,to mi je uvek pravilo problem).

Posle par dana našla sam se sa kumom. Pričale smo o njemu,pitala me je šta ću da radim. Rekla sam da ne znam,da on sad ide u vojsku,da je sve bilo super,ali mi je ta vojska pokvarila sve. Mislila sam da on neće hteti vezu dok je u vojsci. I bila sam upravu...

10. Februar 2012. Veliki sneg,naš prvi izlazak. Ćutala sam,kada me pita nešto,odgovorim,ovako me nema... Gledao me je,a ja sam gledala u neku drugu tačku praveći se da ne primećujem. Morao je ranije da ide jer je išao kod druga,rastali smo se na mestu gde smo se i našli. Oduševio me je.. A ja njega? Ne znam,mislila sam da više neće da mi se javi,a kamoli da se vidimo ponovo.

Videli smo se još nekoliko puta dok nije otišao u vojsku,na kratko jer sam ja morala u školu,ali bar smo se videli. Poslednji put,pre nego što je otišao u vojsku,dao mi je njegovu knjigu iz koje je učio za polaganje testa za vožnju. To mi je značilo.

Kada sam mu rekla da mi se sviđa,rekao mi je da sad ide u vojsku i da ne može ništa da bude dok je ne završi. Rekla sam da ću da čekam. Ne znam da l' je poverovao. I stvarno sam čekala,nisam se čak ni nadala da će da bude nešto između nas dok ne završi vojsku - tako je rekao.

31. Mart 2012

Došao je u moj grad,dobio je vikend odsustvo. Otišli smo na Čačalicu (to je kao neki nacionalni park). Sedeli smo na klupi,zagrlio me,tako smo ostali dugo. Čudno je kad si sa nekim tako blizak,a da se niste poljubili. Ali i mnogo lep osećaj. Sve je prošlo super,morala sam ranije kući jer sam išla uveče na rođendan,to je bila godina kada je moja generacija punila 18 godina. Pitao je: ,,Jel baš moraš na taj rođendan?''

1. April 2012

Park preko puta autobuske stanice,našli smo se na kratko pre nego što se vrati u kasarnu. Sedeli smo na klupi,pogledala sam u njega,a on je rekao: ,,Joj,kad me pogledaš tako.'' Stvarno ne znam kako sam ga pogledala i bila sam zbunjena. 5 minuta pre nego što treba da krene autobus,krenula sam da se pozdravim sa njim (poljubac u obraz naravno i zagrljaj kao i uvek). Ipak me je poljubio u usta,bila sam iznenađena,ali nisam htela to da pokažem. Bila sam presrećna. Poslala sam mu poruku: ,,Jel ovo aprililili?'' Rekao je da nije.

Od tog dana još uvek smo zajedno,ni jednom se nismo posvađali,samo se pokačimo oko nekih gluposti,ali ništa bitno... Išli smo zajedno kod lekara,na Čačalicu,na Moravu,na predstavu,učestvovali smo na karnevalu,gledali smo film,valjali se u snegu,tj. on je mene valjao,išli smo na bazen,na rođendane,žurke,koncerte,na gitarijadu... Nadam se da ćemo još puno toga zajedno da uradimo.

Kad nađeš osobu koja zna šta misliš,koja  prepozna da nisi ok,iako ti kažeš da jesi,kad uradi neke sitnice o kojima si ti uvek sanjao,kad pomisliš nešto,a ta osoba to uradi ili kaže,onda je to prava osoba.. I za svakog postoji jedna takva koja je vredna čekanja.